Црква Светог Архангела Гаврила један је од најзначајнијих културно-историјских и духовних симбола Великог Градишта.
Смештена у самом градском језгру, она представља важну тачку верског, културног и друштвеног живота града.
Црква је подигнута 1852. године на месту старије градске цркве из 1720. године. Грађена је по узору на београдску Саборну цркву, што јој даје посебно место у развоју црквене архитектуре у овом делу Србије.
Објекат је једнобродна грађевина са полуобличастим сводом, хором и торњем са сатом, који чини препознатљив део градске силуетe. Фасада је обликована у класицистичком стилу, док је торањ са низом аркада обновљен након земљотреса 1879. године.
Унутрашњост цркве осликали су истакнути сликари 19. века, Јован Исајловић и Димитрије Посниковић.
Због своје лепоте и складних пропорција, црква је у народу позната као „Бела голубица“ и сматра се једном од најлепших цркава у Браничевском округу. Њен унутрашњи простор и уметничка вредност остављају снажан утисак на посетиоце.
Црква има активну улогу у савременом животу града и током године организује бројне верске и културне догађаје.
Посебно се издваја традиционално пливање за Богојављенски крст, као и поноћни концерт који се одржава у оквиру фестивала „Царевчеви дани“. Црквени хор редовно учествује у богослужењима и културним манифестацијама, а простор око цркве — Житни трг — послужио је и као сцена за више филмских остварења, међу којима је и култна серија „Више од игре“.
Најстарија културна установа града, чувена по згради задужбини и богатом књижевном и уметничком наслеђу.
Средњовековни манастир у шумовитој удолини, познат по чудотворној „светињи“ и лековитом извору.
Остаци римског кастра са импозантним бедемима, траговима Трајанових легија и богатим археолошким налазима.
