На висоравни изнад велике дунавске окуке, на месту где се река нагло окреће ка северу, налазе се остаци келтског светилишта из 4. века пре нове ере.
Ово је простор у коме су природа, небо и ритуал били нераскидиво повезани.
Келти су на камено-песковитој заравни код Рама изградили утврђено насеље — опидум, чији је централни део био храм са жртвеником. Положај није случајан: са овог места пружа се потпун поглед на ток Дунава и околне литице, што је имало снажан духовни и симболички значај.
Са светилишта се током дана може пратити кретање сунца од изласка до заласка, а ноћу и читав звездани свод и месец. За Келте је месец имао посебно духовно значење и одређивао време обреда, нарочито током пуног месеца. Овде су, према веровањима, боравили друиди — свештеници и чувари знања, повезани са природом, прецима и лековитим биљем.
Локалитет су археолози открили 2014. године, а на једном од светилишта пронађени су и трагови келтског писма — руне, што потврђује значај места.
Иако је о келтском насељу код Рама сачувано мало писаних извора, антички записи помињу и сусрет Келта са Александром Македонским управо на овом делу Дунава. Данас је ово један од најлепших видиковаца у околини, омиљен међу љубитељима природе, пешачења и фотографије.
Музеј са три нивоа — археологија, галеријске изложбе и збирка добротвора Павла и Ђорђа Ђорђевића.
Средњовековни манастир у шумовитој удолини, познат по чудотворној „светињи“ и лековитом извору.
Лековити извор Свете Петке, тиха оаза у боровој шуми са вековном традицијом.
