Низводно од Рамске тврђаве налазе се остаци једног од најзначајнијих римских утврђења на Дунаву.
Ледерата је била стратешка тачка, војни логор и сведочанство снажног присуства Римске империје на овом простору.
Ледерата се налази на око један километар низводно од Рама и по остацима терена јасно се препознају димензије некадашњег масивног каструма. Према историјским изворима, утврђење је подигао цар Трајан, а у 6. веку га је обновио цар Јустинијан.
Тврђава је имала правоугаону основу величине око 200 × 140 метара, 11 полукружних кула и бедеме дебљине до три метра, што је чинило четири пута већом од средњовековне Рамске тврђаве.
Летописи бележе да је управо код Рама цар Трајан прешао Дунав преко понтонског моста, крећући у ратове против Дачана — сцена која је приказана и на чувеном Трајановом стубу у Риму.
Археолошка истраживања су, поред бројних покретних налаза, открила и мермерни торзо богиње Викторије, као и трагове живота старих Словена из 6. века, што указује на дуг континуитет насељавања овог простора.
Грађевински материјал са Ледерате коришћен је у изградњи Рамске и Смедеревске тврђаве, а остаци римских мермерних плоча са натписима и данас су видљиви у зидинама Рама.
Локалитети Мала и Велика Шајца сведоче о постојању војничких некропола, чинећи Ледерату важним археолошким и историјским слојем овог краја.
Средњовековни манастир у шумовитој удолини, познат по чудотворној „светињи“ и лековитом извору.
Блистава вода, уређене плаже и бројне активности — летњи рај и најпознатије одредиште Великог Градишта.
Најстарија културна установа града, чувена по згради задужбини и богатом књижевном и уметничком наслеђу.
