На узвишењу изнад Дунава, тамо где се укрштају историја, легенде и природа, стоји Рамска тврђава.
Jедан од најзначајнијих и најлепших споменика средњовековне архитектуре на овом делу реке.
Рамска тврђава саграђена је 1483. године по налогу султана Бајазита II, на месту од изузетног стратешког значаја. Састоји се од пет кула повезаних моћним бедемима са укупно 36 топовских отвора, распоређених тако да покривају читав простор око утврђења.
Током векова, овим простором су пролазили различити народи, остављајући слојеве историје који су и данас предмет археолошких истраживања.
Са бедема тврђаве пружа се један од најупечатљивијих погледа на Дунав. Управо овде можете посматрати залазак сунца који је, према писању часописа "National Geographic", сврстан међу најлепше у Европи.
Поглед обухвата реку, скеле ка Војводини, острва и природне резервате, међу којима се истичу Лабудово окно и ада Чибуклија.
Порекло имена Рам обавијено је легендама. На старим картама из 15, 16. и 17. века ово место се помиње као Храм, што се доводи у везу са келтским светилиштем које је постојало на овом простору.
Према другој легенди, име потиче од Рема, брата Ромула, који је овде пронашао место за свој дом. Трећа легенда везује назив за султана Бајазита II, који је, одмарајући се на молитвеној простирци — иxраму, наредио да се на том месту подигне тврђава, која је потом понела име Рам.
На самом улазу у тврђаву налази се највиша Донжон кула, некадашње седиште заповедника. Она је имала три спрата и служила као последња линија одбране.
Посебан архитектонски детаљ представља машикула — отвор изнад улаза кроз који су се на нападаче бацали камење и врело уље. Улаз у тврђаву је узак и вишеструко ломљен, што је онемогућавало масовни упад нападача.
Посети сајт тврђаве
У централном делу тврђаве налази се објекат античко-византијског порекла, кружне основе, за који се сматра да је имао сакралну намену.
Испод тврђаве се налази римска таблица посвећена богу Јупитеру, док је дуж стене пролазио римски пут уклесан у камен, који је коришћен скоро деветнаест векова. Недалеко одатле, на брду Горица, налазило се велико римско утврђење Ледерата — кључна тачка Трајанових похода.
Тврђава је играла важну улогу и у каснијим историјским периодима. Током Аустријско-турског рата 1788. године, овде се одиграла херојска одбрана утврђења, када је барон Lo Prešti са 23 саборца сатима одолевао нападу далеко бројније војске. Његова жртва остала је упамћена у историји као симбол отпора и храбрости.
Рамска тврђава је у периоду од 2017. до 2019. године темељно обновљена, уз поштовање аутентичности и оригиналног изгледа. Данас је у потпуности уређена за посетиоце и отворена је сваког дана. Групне посете потребно је најавити Туристичкој организацији општине Велико Градиште.
Блистава вода, уређене плаже и бројне активности — летњи рај и најпознатије одредиште Великог Градишта.
Келтско светилиште на каменој висоравни, невероватан видиковац са погледом на Дунав и заласке.
Музеј са три нивоа — археологија, галеријске изложбе и збирка добротвора Павла и Ђорђа Ђорђевића.
